Основна школа у Жабару је колектив од 48 радника, тринаест чистих и седам комбинованих одељења, са 297 ђака. Школа брине и за будуће генерације основаца које ће сести у школске клупе. У свим подручним одељењима, као и у матичној школи, организован је рад предшколских група установе „Ната Вељковић“ са којом школе имају одличну сарадњу. Расути у 12 околних села, учении прва знања стичу у својим четвороразредним школама. Школовање настављају у матичној школи где их очекује млад, стручан и амбициозан кадар. 31 радника је високообразовано што говори да школа поклања значајну пажњу свим облицима стручног усавршавања и осавремењавања наставе. Води се доста рачуна да сва научна достигнућа и педагошка искуства утичу да настава буде квалитетнија. Резултат свега тога је добар успех бивших ученика на свим нивоима. Међу бившим ученицима стасали су: професори универзитета, доктори медицине, стоматолози, инжењери, правници, економисти а један број се налази на одговорним функцијама.

Школа у Мешеву - сад

Асфалтирани пут вијуга ободом плодног поља, настављајући се са оним већим који се протеже дуж реке Пепељуше западније. Паралелно са путем према северу путује Пепељуша у загрљај Западној Морави. Поток и пут грле плодне њиве између себе опасане брежуљцима који стреме ка небу и планинама Јастребац и Копаоник. Настадоше ту два насеља: Мешево и Дољане. Житељи ових насеља имају вазда исте потребе, жеље, бриге и наде. Једном речју – два дела једног тела. 1837.год., према Конскрипционом протоколу главног козначејства Крушевачке нахије, Мешево је имало 22 домаћинства а Дољане 11. Данас у ова два села постоје 317 домаћинства са 1100 станова. Расути по брежуљцима, омеђени невидљивим међама а повезани истим бригама и надањима, скромни житељи овог села живе свој живот. Мудри, с вером у лепши живот и боље дане, нижу успехе и падове проткане по којом сетом и чежњом али увек уздигнуте главе коју краси осмех. Лепши дани су ту, надохват руке, ако не за њих онда за будуће нараштаје. Многи су срећу потражили у другим градовима па чак и другим земљама и континентима.

Са почетка века, један житељ ова два насеља осетио је нови дух и стремљење Србије тог доба. Био је угледни домаћин без високог образовања али са много мудрости и визионарства у себи. Звао се Милан С. Лукић из Дољана. Дуго година је био председник мешевачке општине и посланик. Његовом иницијативом, 2.јануара 1908.год. први пут су у нове скамије сели ученици Мешева и Дољана, али и околних села. Иван Д. Илић је још један добротвор који је део свог имања у Мешеву поклонио за школски простор и дечју игру. 1908.године било је уписано 58 ђака од I до IV разреда. Сви ученици су били дечаци. Први учитељ им је био Стојан С. Лапчевић из Велике Врбнице. Све заједно подучавао их је из следећих предмета: наука хришћанства, српски језик, рачун, лепо писање, цртање, певање и гимнастика. Наредних неколико година школу су похађали само дечаци. Касније, из године у годину, повећао се и број ученика женског пола. На крају године полагали су завршне испите пред комисијом у присуству Школског одбора.

100 година школе у Мешеву


Муђу гостима су били и Синиша Максимовић - потпреседник скупштине
града Крушевца, Љубодраг Обрадовић - директор Културног центра
Крушевац и председник школског одбора, Милета Човић
одборник скупштине града Крушевца и многи други...


Пионири


Ђаци школе у Мешеву


Народне игре - Шумадија


Млади и разуграни ученици школе у Мешеву


Михајло Петковић у публици


Слово директора Наде Ђурић


Народни обичаји


Торта за 100 година


Школа је добила и поклон од СРС Крушевац


Тројка


Учитељице које су радиле у Мешеву

Слично и судбини народа, школа је у свом постојању преживљавала много тога. Прекидала је рад због разних заразних болести (богиње, срдобоље, шарлаха). Школу су многи заобилазили за време „српско-турског“ и „српско-бугарског“ рата, бивала је без ђака а и пустошена за време Првог светског рата. Настављала је рад по ослобођењу, осиромашена и уз велике напоре учитеља. Упркос свим проблемима, повећавао се број ђака. Многи су желели описмењену децу. Школске 1932/33.год., према Уписници ученика било је укупно 189 ученика од I до IV разреда. Школску славу, Светог Саву, мештани села Мешево 1938.год. дочекују у новосаграђеној школској згради. Грађена је од тврдог материјала, имала је три учионице као и стан за учитеље. Новосаграђена школа поново нема среће. Ратни вихор носи нове недаће, па тако од 1942.год. до 1945.год школа нередовно ради.

По завршетку Другог светског рата почиње нови живот у просторијама мешевачке школе. Прве послератне године уписују се нове генерације ученика, а за оне који се нису описменили организују се течајеви. Школске 1950/51.год. четвороразредна школа у Мешеву прераста у осморазредну, све до школске 1956/57.год. Даљи рад школе, по новој рејонализацији, наставља као шесторазредна, а остала два разреда ученици настављају у Жабару. Школа у Жабару, према новој мрежи школа, постаје матична школа у чијем је саставу и школа у Мешеву. Зуб времена је начео ову солидно грађену школу. Нова зграда школе сазидана је 1973.год. Пети разред се укида следеће школске године. То је трећа по реду зграда, у којој се налазимо и данас. Има четири разреда комбинованих у два одељења. Предшколско одељење се уводи школске 1998/99.год. Заједно растемо, радимо, радујемо се сваком новом успеху и освојеној награди. Трудимо се да све проблеме решимо заједно са својим ученицима, нижући школске дане један за другим као осмехе. Увек смо спремни за сарадњу са средином, са родитељима и локалном заједницом. Слике говоре више од речи.

Подручно одељење Основне школе у Мешеву је део колектива матичне школе у Жабару. Улажемо велики труд и напор да период детињства од седме до петнаесте године учинимо темељем младим генерацијама у избору животног позива. У Мешеву раде два комбинована одељења. Једно одељење чине ученици првог и другог разреда, а друго одељење ученици трећег и четвртог разреда са укупно 20 ученика, два просветна радника и једним помоћним радником. Волели бисмо да будемо бројнији као што смо некада били. Надамо се да ће будуће генерације ђака преплавити учионице, да ће школа брујити веселим дечјим жагором за време одмора. Светле, простране учионице су ове школске године добиле лепши изглед. Кров школске зграде је реновиран сада га краси зелена тегола, електрична инсталација и осветљење је обновљено а подови прекривени ламинатом. Све ово смо урадили уз свесрдну помоћ СО Крушевац.

Волимо да нам је радни простор леп, здрав, да нас мотивише. Заједничким средствима родитеља учионице су окречене а зидове смо украсили нашим најбољим радовима. Негујемо цвеће и бринемо о зеленим површинама колико нам време и услови дозвољавају. Школу доживљавамо као другу кућу, па није редак призор да ученици и после наставе остају у школском дворишту и школи као да не желе да се одвоје од ње. Трудимо се да школу опремимо новим, савременим наставним средствима. У нашим учионицама налазе се телевизор, DVD, рачунар, штампач. Телефон са факсом се налази у наставничкој канцеларији која је скоро добила нови намештај. Покушавамо да одржимо корак са захтевима савременог образовања.

Наш колектив остварује добру сарадњу са МЗ Мешово, као и са члановима школског одбора у саставу: Љубодраг Обрадовић - председник, Милоје Митровић - подпредседник, Слађана Вукојевић, Сања Врањанац, Радојко Ивановић, Милорад Јеврић, Раде Симић, Оливера Ђокић и Оливера Стевановић.

Број генерација које су седеле у клупама школе у Мешеву лако је утврдити, иако је био различит од генерације до генерације. Некада је број ученика износио преко 200 а данас једва 20 ученика. У сваком случају број ученика који су прошли кроз ову школу је велики. Много је и просветних радника који су радили у овој школи. До Другог светског рата радило је 19 учитеља, а у послератном периоду још 69, укупно 87 учитеља. О првим генерацијама учитеља знамо само из прича а са многима се и данас виђамо. У школама се традиционално прославља Свети Сава. То је школска слава, прилика да и учитељи и ђаци родитељима, мештанима и гостима покажу шта знају и умеју. Том приликом се дружимо, глумимо, певамо и присећамо живота и рада Светог Саве. Надамо се да сви уживају у програму који изводе ученици наше школе.

Многи бивши ђаци ове школе заволели су позив свог учитеља и наставили његовим стопама – 19 просветних радника је из Мешева и Дољана. Многи ученици су по степену образовања претекли своје учитеље што је надамо се награда сваком просветном раднику. Сваке године најбољи ученици IV разреда у Мешеву бивају похваљени на Дан школе 10.октобра. Ове, јубиларне године је најбоља ученица у нашој школи Маја Николић, а у вишим разредима Иван Гвозденовић, ученик VII разреда. Желимо им много среће и успеха у даљем школовању, да се радо сећају ових школских дана и бар по некада присете нас, својих учитеља. Ми их се увек радо сећамо, увек су добро дошли да поделе радост, срећу, да нађу речи утехе а ако затреба и неки савет добио.

О љубави према свом родном месту написали смо много песама. Једна од њих је песма Душана Ивића „Моје село“. На такмичењу  у Ломници овај ученик је освојио прво место.

Моје Село

На истоку брег,
На западу брег.
У средини равно поље
Легло заувек.

Ту се роди село моје,
Било је то давно.
Заузело оба брега
А и поље равно.

Брегови му шумовити,
Шљивовити, лозовити.
Равно поље – сенопоље,
Житопоље, хлебопоље.

Трудило се од давнина
За свакога дар да има
И за децу и за птице,
Бела стада и пчелице.

Душан Ивић

Бивши ученици се радо сећају своје школе у којој су стекли прва знања, у којој су маштали о будућности, у којој су стекли и прве симпатије. Враћају свој дуг школи зависно од својих могућности. Сада у улози родитеља многи бивши ученици помажу школи сређивањем школских просторија, набавком наставних средстава, сређивањем и одржавањем спортских терена, неки су школској библиотеци поклањали књиге. Многи дођу, сврате, поразговарају и упуте коју лепу реч и тако обнове сећања која трају. Повода увек има: да би се посетила учитељица, видела обновљена учионица, поразговарало са васпитачицом, другом из клупе. Пријатељства стечена у школи се још више продубљују и трају као што траје и ова школа која своја врата отвара свима.

ОВА ПУБЛИКАЦИЈА ШТАМПАНА ЈЕ
ПОВОДОМ 100 ГОДИНА ШКОЛЕ У МЕШЕВУ

Идеје ученика и наставника реализовали:

За издавача:
Нада Ђурић, директор

Одговорни уредници:
Рајчић Вера
Малинић Мирјана

Сарадници:
Драган Ивић, учитељ у пензији
Живан Милосављевић, секретар МЗ Мешево

Фотографије:
Фото „Жак“ Крушевац
Припрема и штампа: Графика Смић - Крушевац

Тираж:
200 примерака
Крушевац, новембар 2008.

Прилог за сајт припремио:
Љубодраг Обрадовић